Kad sam čuo da spava po dvajst sati dnevno, poželio sam biti koala.
A onda mi kažu da koala na jeziku tamošnjih domorodaca znači ‘ne pije’.
To ne bu prošlo.
Bar ne kod mene.
Rajše bi bil vjeverica koja spi po 15 sati na dan.
Seruckam li ga ja, seruckam.
Očito me uspavao ovaj Vakulin vremenski krematorij.
Premalo je skitaranja.
Što znači da mi fali štofa za putna pića.
Odlazi mi priča.
U vražju mater.
Ali pojavi se ono čuveno ali…
Ugledam sliku koju sam škljocnuo na jednom od zadnjih zajedničkih druženja s Josipom Kužeom, Čedom Jovićevićem, Džemalom Mustedanagićem i Slobom Milovanovićem.
I sjetim se naše spike uz janjca koji se zaigrao na ringišpilu.
Prije par dana bila je godišnjica utakmice u Madridu u kojoj su modri unakazili Del Bosquea, Netzera, Breitnera, Santillanu, Camacha…
Sedamdeset i neke.
Pred 120 000 navijača.
Bilo je 4:3 za modre.
“Miljan Miljanić je debitirao na klupi Reala. Pozvao je Dinamo siguran da će nas napuniti. Očito se prevario”, prisjećao se moj prijatelj i kum Joža Kuže.
Trener Mirko Bazić izveo je na Santiago Bernabeu sljedećih 11:
Šarović, Bedi, Jovićević, Miljković, Blašković, Kuže, Čerček, Mustedanagić, Bonić, Kranjčar i Senzen.
“Još su kasnije ušli Tukša, Huljić i Devčić”, doda Čedo.
“Četiri gola za nas su postigli Bonić, Senzen, Tukša i Devčić”, pridoda Džemo i prisjeti se kako je Senzen zaradio dodatne ovacije navijača Reala.
“Uletjela je na teren jedna crna mačka. Pojurili su za njom Netzer i Senzen koji je bio brži. Uhvatio je macu, pomazio i dodao je navijačima koji su eksplodirali.”
Kuže je poslije tekme dobio dres legendarne devetke kraljevskog kluba.
Santillane.
U Zagrebu mi ga je darovao.
A ja, zahvaljujući tom dresu, dobio za Novu godinu dopust iz JNA.
Mom zastavniku dopao se taj dres u kojem sam haklao na igralištu sinjske kasarne Tadija Anušić.
Žicao me.
Nisam popuštao.
I sve tako dok nisam tražio dopust za Novu godinu iz Sinja u Zagreb.
“Može tri dana, ali meni dres!”
Tako je Santillana završio kod zastavnika JNA.
Kako Alzheimer polako gricka, zaboravih mu ime.
S nama u društvu bio je moj drugi kum Mladen Kralj.
“Za razliku od tebe, ja dobro pamtim Ime i prezime svog majora iz Kumanova. Bil je pravi sadist za sve u kasarni kak prema nama prašinarim, tak i prema podčinjenima.”
“I kak se zval?”, pitam bez veze.
“Ratko Mladić.”
Brzo smo se prešaltali u rikverc na nogomet.
Čedo je puno godina nakon tih 3:4 završio kao trener u omladinskom pogonu Reala.
Skup s Del Bosqueom i Rafom Benitezom.
“Del Bosquea sam jednom zgodom podsjetio na tu utakmicu. Kad smo im uvalili četiri komada. Nije vjerovao pa smo pročačkali arhivu kluba i pronašli priču o toj utakmici u kojoj je baš on postigao dva gola.”
Vincent i Rafa kasnije su bili veliki prijatelji s Čedom.
Nakon Cerveze ilitiga pive, često bi svraćali kod Čedine supruge Sanje na ukusnu papicu.
“Najslađa im je bila Sanjina sarma”, sjeća se Čedo.
Jednom zgodom, nakon kiselog zelja, Rafa je na fotki s Jovićevićima uočio zgodnu glumicu Ankicu Dobrić.
“Svidjela mu se Anči. bio je spreman da ju ženi”, pričala mi je kasnije Sanja.
Kad su to u Gavelli spomenuli Ančici, zakolutala je očima i rekla:
“Ma zajebi to!”
Rafo je trenirao Real, Liverpool..
Osvajao titule.
Ligu prvaka.
I težio stotinjak milijuna dolara.
E, moja Anči.
Mogli smo ljeta provoditi na tvojoj jahti.
A i Maro bi sigurno dobio pesiju kućicu od zlata.
Benitez je na svoj prvi posao izvan Reala u Valladolid kao pomoćnika poveo prijatelja Čedu.
A on mu je iz Dinama dopelal Alena Peternaca.
Sadašnjeg trenera Rudeša.
Zabio je u La Ligi mnoštvo golova.
Na jednoj tekmi čak pet.
Zaradio vulo.
Šaram li ga, šaram.
Kao naš prijatelj Slobo Milovanović koji živi na relaciji Zagreb-Prag-Pula.
i njegov sin Luka bio je veliki talent u Sparti iz Praga.
Ali smisao za biznis je prevagnuo.
I sad lukica u Zagrebu kreira ozbiljne poslove.
Prije par dana se i oženio pa mu ovako javno čestitam.
Njegov tata je ovo naše druženje uz janjca snimao.
Kakve su tu samo priče bile!
Da te trbuh zaboli od smijeha.
Nažalost, naših dragih prijatelja Jože i Čede više nema.
Ostali su otisci na slikama.
Na kazetofonu.
I u našim sjećanjima.
Nikad ih pozabili ne bumo!
I za oproštaj, jedan kratki:
Što je šok?
Kad si kupiš hula-hop, a on ti taman!
